Proleće 2009 nas je bukvalno lupilo po glavi. Priroda je dugo ćutala uplašena februarskim i martovskim snegovima ali evo naglo, počelo je sve da buja. Nadam se samo da to zima ne prelazi direktno u leto. Ukoliko je to slučaj prolećna sezona će biti kratka, a smrčci, smrčice i smrčkovice neće moći da prkose sušnoj i vreloj klimi. Da je proleće došlo iznenada, govori i činjenica da smo prvog aprila 2009 u šumi (park Šumarice) zatekli i zimsku panjevčicu i babino uvo i šišare (Strobilurus sp.) i češke smrčkovice. Ranije se obično znao red. Bilo kako bilo, došlo je vreme da se pozdravi češka smrčkovica, prvi pravi vesnik prolećne sezone u Šumaricama. Iako u Boščevih 300 gljiva stoji da je gljiva retka, ona okolinu Kragujevca prosto preplavi (ima je i na obe strane Kopaonika). Pojedinih godina nalazilo se primeraka daleko iznad maksimalnih dimenzija šešira iz literature. Mada sam bio prilično aktivan u traženju prolećnih gljiva proteklih deset godina, smrčke sam našao, zahvaljujući Goci tek prošle godine (vidi prilog, U potrazi za smrčkom), a martovku nikako.

Dakle, evo me prvog aprila sa Gocom u Šumaricama. Kako je u ovo vreme šuma puna češke smrčkovice, Goca je povela zeta i ćerku iz Bijeljine da vide tu gljivu, koje na padinama Majevice nema. Ima je pored puta, u šumi, ispod jasena, topola, lipa, čak hrastova. Probijamo se kroz šiblje (iako su Šumarice park, mnoge lokacije su na sreću divlje i neprohodne za običnog šetača) prateći jedva vidljive, nekad probijene pešačke staze. Pokušavam da pronađem hrčka, koga smo prošle godine prvi put našli u Šumaricama i to dosta kasno u sezoni, s obzirom da je on jedna od prvih prolećnih gljiva. Mislim na hrčka, želim da ugledam hrčka, osećam hrčka ali njega nema. Nabija mi se trnje od piskavca u saginjuću glavu, cepa me kupina po butinama i listovima kroz pantalone. Povremeno pregledam odelo kako bih ugledao dobro poznato, odvratno i opasno stvorenje. Dva člana našeg društva su već nastradala od njega, dobili su Lajmsku bolest. Naravno reč je o krpelju, koga na žalost već sa prvim toplim danima ima u Šumaricama. Ja sam odrastao baš u ovim šumama, valjao se tu, pravio kolibe i nikada nisam video to stvorenje. Međutim, poslednjih desetak godina on se pojavio, mislim da znam kako i postao realna prolećna opasnost za svakog ljubitelja prirode, a naročito za nas gljivare. 

Vreme je toplo, vetrovito, hrčka očigledno još nema, pitanje je i da li će se pojaviti. Iako je lišće suvo, zemlja je dobro natopljena vragom od proteklih kiša i naročito snegova. Kao vrsni poznavalac Šumarica kao gljivarskog terena, pokazujem na izvirela zvona smrčkovica, razbacana svuda oko staze. Na jednom komadu zemlje sa borovima i listopadnim šibljem između, šeširići su bili malo drugačiji, visoki sa poprečnim rebrima sivi, a ne smeđi. Kako sam i do sada nalazio razne vrijacije i veličine češke, nisam se mnogo iznenadio. Ipak, čučnuo sam među gljive, što je najbolja perspektiva ukoliko želite da ugledate nešto do tada nevidljivo. 

Ravnodušnost vrlo brzo pređe u oduševljenje, posle deset godina tumaranja i traženja našao sam smrčka u Šumaricama. Na rubnim delovima parka prošlih godina nađeno je nekoliko primeraka M.esculenta ali ovo je bio pravi M.conica. Na desetak metara kvadratnih izbrojali smo tridesetak smrčaka u različitim stadijumima razvoja. One najzrelije ubrasmo, one mlade pokrismo lišćem. Naravno fotoaparat je odradio svoje, jer je najveće zadovoljstvo slikati gljivu na njenom staništu. Neki autori raspoznaju i tridesetak vrsta smrčaka, što mislim da je malo preterano. Više se priklanjam autorima koji razlikuju dve osnovne vrste M.esculenta (M.rotunda) i M.conica i nekoliko varijeteta (costata na primer). Ono što je u ovom nalazu bilo zanimljivo to je da do sada na nižim nadmorskim visininama nismo nalazili koničnog smrčka, on je uglavnom bio vezan za planinu. Na našu žalost iako smo pažljivo pretražili okolinu staništa smrčaka, ono je ostalo na nekih desetak kvadrata.   

Da li je sezona mogla da počne lepše, mislim da nije. Lepota ove gljive ostavlja vas bez reči.